Da li je Mars crven?

Diskusija o tome da li ćemo jednog dana živeti na planeti kao što je Mars i da li postoji život na toj planeti je već odavno prežvakana tema. Da li na Marsu ima vode? Ima. Kao što vidite na ovoj slici ovde.

Voda na Marsu

Imao sam priliku da pričam sa jednim profesorom posle predavanja, oko toga da li je Mars crvene boje. 

"Ne budi smešan, Mars je od čokolade. Čokolada nije crvena!? Mada ovaj GMO ko zna šta nam rade. " To je bio odgovor ovog uglednog profesora sa Matematičkog fakulteta. Nakon što je video da pokušaj da me zasmeje nije uspeo, uozbiljio se i odgovorio mi ozbiljnije. "  Mars nije crvene boje, on jeste iz naše perspektive crven, ali na površini on nije takav. Više je smeđe-karamel boje. " Taj njegov odgovor me je pomalo zaintrigirao pa sam odlučio malo više da istražim ovu temu.


Od davnina ljudi su voleli da istražuju svet oko sebe. Noć i te svetle tačke na nebu su uvek bile na neki način misterija od davnina. U davna vremena kada ljudi nisu imali struju i rasvetu, vodili su se preko zvezda. Danas kada ste u gradu ili veće naseljenom mestu zvezde i nebeska tela se ne vide od "svetlosne zagađenosti". To je pojava koja se prvi put javila nakon Industrijskih revolucija kada su ljudi krenuli da uvode električnu rasvetu po ulicama. Zbog prevelike jačine svetlosti, nebo je osvetljeno i zvezde se teže uočavaju. Ali kada odete malo dalje od grada, na neko malo naseljeno mesto zvezde kreću da se uočavaju. Gradnja teleskopa i institucija koji se bave ovom naukom nije nimalo laka, zato što se traže geografski povoljna mesta bez prevelike svetlosne zagađenosti. Zbog toga se teleskopi najčešće postavljaju u pustinjama.
Ako naiđete na idealnu priliku sa posmatranje nebeskih tela, uz malo sreće možete videti ovako nešto.

Mars

Ta crvena tačkica je zapravo Mars. Egipćani su je nazvali crvenom planetom, a "nekoliko" godina kasnije Rimljani su svog boga rata nazvali po ovoj planeti. Mnogi smatraju da je bog rata dobio ime Mars baš zbog svoje specifične crvene boje koja je ujedno i boja ljudske krvi.

"Pa dobro, pobogu. I Egipćani i Rimljani su shvatili da je Mars crvene boje, šta sad ti tu cepidlačiš? " verovatno vam se ovo pitanje vrzma po glavi.

Nasin rover "Curiosity"(znatiželja) je 6. Avgusta 2012 godine sleteo na površinu Marsa. Prve slike su bile zaista fascinantne,ali i ne toliko značajne za nas, pošto je "Curiosity" rover sedmi po redu koji je uspešno spušten na Mars i obavlja svoju misiju.

Površina Marsa

Posmatrajući ovu sliku možete i sami zaključiti da Mars i nije tako crven na površini, već karamel boje. Zanimljiva stvar jeste to što je čak i nebo crveno, a još fascinantnija činjenica je to što su zalasci sunca plavi (doći ćemo do toga posle).

Mars je prekriven prašinom. I to ne običnom prašinom već prosto rečeno "Metalnom prašinom". Ta prašina se sastoji od raznih jedinjenja metala, ali najdominantniji hemijski element je gvožđe. Većina kamenja je tog sastava i vremenom oni oksidiraju iliti u našem narodu popularno rečeno " rđaju ". Rđanje poput onog kog vidite na kolima ili nekom metalu koji stoji napolju. Ta prašina se diže ogromnim olujama poput onih peščanih u Sahari. Kažu da su oluje na Marsu toliko moćne da postoje uslovi za oluju toliko veliku koja bi prekrila celu planetu. Kada naiđe oluja ona digne prašinu u atmosferu i ona se kasnije lagano vraća na površinu gde će je opet neka druga oluja podići. 

Zalazak sunca na Marsu

Da bih objasnio ovu pojavu, morao bih da se dotaknem malo teže fizike, ali probaću da to spustim na malo niži nivo.

 Kada sunce šalje svoje zrake na neku planetu, ona šalje veći deo spektra boja. Na zemlji u većini slučajeva je zalazak sunca jarko crvene boje. Zašto baš Jarko crvena boja? Zato što se ovaj drugi takozvani niži deo spektra jednostavno filtrira kroz atmosferu tako što čestice u atmosferi učine da se ti talasi rasprše i ne dospeju na zemlju već ostanu u vazduhu. Nakon što atmosfera isfiltrira taj deo niži deo opsega, ostaje samo onaj "veći" deo opsega tj crvena boja i ultra svetlost poput UV zraka koji su u nekim količinama štetni.

Na Marsu je zalazak sunca plav zato što prašina koju je digla oluja u atmosferu filtrira veći deo spektra, ali ne i plavu boju. Plava boja se ne raspršuje, već prolazi većim delom do površine Marsa.

Toliko od mene za ovu temu, slobodno komentarišite i ispravljajte me ako sam negde pogrešio. 

Malo (h)umora

Obilazak Obrenovca

(ako ste došli samo zbog slika, klik ovde)

Nakon 2 nedelje od kako je poplavljen Obrenovac imao sam jaku želju da posetim ovaj grad i pre svega put do istog. Hteo sam da vidim kakvu štetu je nanela poplava i kako se saniraju posledice. Naravno, šta je to teško, odeš na Autobusku Stanicu kupiš kartu do Obrenovca i nakon sat vremena vožnje se magično teleportuješ tamo. Problem je to što nisam video nikakvu zabavu u tome. Pa sam hrabro odlučio da krenem biciklom do Obrenovca.

Nakon pređenih 82. kilometra video sam svašta mogu vam reći.

Krenuo sam na Biciklu koji nije bog zna šta, ali činjenica da sam prešao više od hiljadu kilometara na istom, nije mala. Spakov'o se i krenuo. Ako ikoga zanima ruta kojom sam išao to će biti 25 maj>Brankov most>Ada>Ostružnički putem do Glavnog put za Obrenovac i zako isto nazad.

Verujem da vas ne zanima previše kako je prošao moj put osim što je bilo zabavno i u nekim delovima umalo d'izginem zbog kamiondžija koji i ne mare za vaših "zakonom dozvoljenih" 0.5-1 metar od desne ivice.

Za one koji nisu čuli vesti, ovih dana se radi na čišćenju Obrenovca i okoline. Elem, da pređem na stvar.

Kako sam vozio biciklo pored reke Save, nije se osećao neki poseban smrad. Više na neki mulj i prljavštinu, onako kako naše reke obično "mirišu", nažalost. Ali čim sam stupio u opštinu Barič koja je neposredno pre Obrenovca, osetio se specifičan smrad. Čitao sam vesti i pisali su o tom neprijatnom mirisu koji vlada Obrenovcom, ali nikada nisam mislio da je baš toliko neprijatan. Taj smrad me je podsećao  na mešavinu raznih neprijatnih smradova. Pre svega životinjskih fekalija, mrtvih životinja i truleži. Možda je bila trulež ili nešto drugo, ali nisam pokušavao da previše uživam u tom mirisu.

Na ulazu u Obrenovac, prekoputa hotela na zanimljivu mobilnu stanicu za prenos GSM/Radio signala. Preko puta nje su bile smeštene kućice/šatori crvenog krsta.

 Nastavljam pravo do centra Obrenovca u malu turu. Nisam hteo da se zadržavam puno,zbog prašine i tog nekog mog skepticizma od bolesti. Naroda nije bilo nešto puno, mada je ona mala crkvica u centru imala poveći broj ljudi u svom dvorištu zbog česme gde je narod punio balone vode. Video sam tek nekoliko ljudi da nose hirurške maske, ostali i ne baš. Ulice su bile pune smeća,uništenih stvari i stolarije. Nekako mi se činilo da je ovo više bilo masovno čišćenje šuta iz Obrenovca, nego čišćenje uništenih stvari zato što su u tim gomilama većinom bile stare stvari koje nikome ne trebaju. Ovo je slika prekputa Autobuske stanice.

Karađorđeva Ulica(trebalo bi da bude)

Većina ulica i puteva ka delovima Obrenovca su bili kontrolisani Policijom i Vojskom,a ja sam imao priliku da razgovaram sa ovim vojnikom koji je čuvao baš ovu ulicu. Pitao sam ga: 

-Da li su maske obavezne za nošenje i da li postoji opasnost od nekakve zaraze? 

A on mi je odgovorio mi je sa:

- Vidi, da ti kažem nešto. Nama su rekli da maske nosimo zbog prašine dok su nam delili iste. Za zarazu ti ne mogu dati konkretan odgovor, ali sumnjam da je ima bilo gde.

Na nekim mestima u Obrenovcu su postavljeni rezervoari sa čistom vodom poput ovog:

Grad je bio pun kamiona,vojske i policije. Policija je bila veoma neprijatna, jer su me bukvalno oterali iz jedne ulice. Dok je vojska bila začudo fina i kulturna, prema jednom civilu kao što sam ja. Kasnije sam naišao i na pripadnike žandarmerije koji su sedeli sa lokalnim stanovništvom kod nekog bifea. Iz njihovih osmeha mogao sam da zaključim da su bili prijateljski nastrojeni . Dok sam vozio još malo po Obrenovcu primetio sam da od prodavnica NIŠTA nije radilo. Jedine prodavnice koje sam video da rade jesu neki dragstor koji je bio polu-prazan, bife u kom su neki besposlenici pili pivo i možda neki kafić. Sve ostalo zatvoreno ili obijeno ili u rekonstrukciji.

"Poslednje zbogom"

Nisam se puno zadržavao u Obrenovcu, ali trenutno stanje nije baš najbolje, Nadam se brzom oporavku grada. Imam još slika u ovom albumu ako nekog zanima

dodatak:

Kada sam se vraćao kući, kod Ostružnice mi je izleteo jedan pešak, koji je bio poseban i ne baš tako brz.

Pomogao sam mu da pređe put :)

Sve što sam izostavio dodaću vremenom. :)