Integral za Plažu!

Možda priča nije baš najbolje napisana, ali jutros sam doputovao pa sam još umoran :)

Imajte na umu da je ovo pisano u septembru, mesec dana pre nego što sam krenuo na fakultet :)

Otišao sam na letovanje sa ciljem da se odmorim i pre svega "napunim baterije" za predstojeće mučenje koje me čeka od Oktobra.  Čovek bi rekao da je oko 690km(Beograd-Paralija) i više nego dovoljno da bih pobegao od Matematike i Inženjerstva u bilo kom obliku. Međutim izgleda da je nemoguće to učiniti.

Upoznao sam na plaži jedan stariji par. Žive u Švajcarskoj, oboje su rođeni u bivšoj Jugi i imaju dosta rodbine kod nas pa dolaze često da ih obiđu... Dakle tipični gasterbajteri. Pričaju Nemački i Engleski perfektno i kao i svi gasterbajteri zaborave neke reči na Srpskom pa koriste jedan od gore dva pomenuta jezika za te reči. Žena je završila medicinu i bila je glavna med. sestra u nekoj bolnici što i nije neka mala funkcija,a o plati da ne govorimo. Nećemo je više pominjati,jer se ovde ne radi o njoj već o gospodinu Peri.

Gospodin Pera je na prvi pogled prost čovek. A bogme i na drugi.  Nisam ga pitao za godine, ali iz priče ćete shvatiti da nije toliko mlad. Gospodin Pera nosi uvek drečave majice, jer se često desi da se izgubi u novom gradu pa je posle muka kad ga traže, jer nije nešto pretežno visok. Sa sobom uvek nosi jedan poseban notes koji ima mesto za olovku u spirali i u njega upisuje sve što ne sme da zaboravi. Jednom je trebao da ode i kupi nešto za ručak i donese na plažu pa je pisao u njemu gde je skrenuo da bi znao da se vrati. Taj papir je izgledao ovako nekako P,D,2L,D,3D.  P je pravo, L levo, D desno a broj ispred npr. 2L je druga levo.
Prva dva dana se nije trudio da pamti ulice kroz koje treba da ide da bi došao da hotela već je pamtio kao šifru LDLDD. Sigurno ste stekli utisak koliko je star. Elem, gospodin Pera je rođen u Sarajevu gde je odrastao i završio srednju školu. Posle srednje škole je otišao u Beograd sa ciljem da studira Fakultet Dramskih Umetnosti na odseku za glumca. Nažalost nije upisao taj fakultet zato što je na polaganju prijemnog pred profesorima zaboravio jedan deo iz Šekspirovog "Hamleta"  i zbog toga nisu hteli da ga puste. Ali on je kako on kaže "znao" da je to "namerno" zaboravio.

 Kako?

Tih zlatnih 60-ih godina prošlog veka eskruzije u srednjim školama su bile uglavnom ili Beograd ili primorska regija Jugoslavije. Gospodin Pera se zadesio u Beogradu na svojoj maturskoj eksurziji i jednom prilikom se iskrao iz hotela kako bi on samostalno istražio malo bolje ovaj grad. Došao je ispred Mašinskog fakulteta gde je odlučio da uđe i malo prošeta kroz njega. Kako je šetao kroz hodnike i razgledavao makete nekih građevina prišao mu je neki stariji gospodin (sa ruskim akcentom)i pitao ga šta radi ovde . Gospodin Pera mu je ispričao kako je on na maturskoj eksurziji i kako samo razgleda malo po fakultetu jer zgrada izgleda velelepno i zanimljivo zbog ovih izloženih maketa.Taj gospodin mu je objasnio nešto oko tih maketa, zbog čega je gospodin Pera bio prosto oduševljen. A kada je ovaj stariji gospodin to primetio,  nasmejao se i rekao mu "Pa, vidimo se sledeće godine, onda? " i otišao.

I tako je gospodin Pera završio na Mašinskom fakultetu. Taj čestiti gospodin koji mu je prišao je bio njegov profesor matematike na nekoliko predmeta. To se sve zadesilo godine 1969. Zašto je bitna godina? Zato što je te godine gospodin Pera bio redovan kod tog profesora na časovima i redovno je dolazio na konsultacije gde je provodio vreme sa tim profesorom. A opet, te godine su Amerikanci spustili svoju letelicu Apollo 11 na Mesec. I tom prilikom profesor je zadao zadatak gospodinu Peri koji ako reši imaće 10 kod njega. A zadatak glasi:

Verovatno se pitate kakve veze ima ovaj zadatak sa spuštanjem čoveka na mesec? To je i tada bunilo gospodina Peru. Zadatak nije uopšte lak i on tada nije mogao da ga reši. Na kraju semestra profesor mu je pokazao kako se rešava zadatak i objasnio mu da taj integral ima nekakvu primenu u inženjerstvu. Taj profesor je nakon završenog fakulteta u Rusiji radio nekoliko godina u Federalnoj Kosmičkoj Agenciji (Ruska "NASA" ), na raznim projektima koji su bili od velikog značaja Rusima. Tih godina kada je taj profesor radio se odvijalo takmičenje između Amerikanaca i Rusa ko će prvi da spusti čoveka na mesec. I jednan od  integrala koji su primenjivali često jeste bio upravo ovaj. (Rusi su inače izgubili trku i nisu do sada nijednom spustili čoveka na mesec, dok su Amerikanci spustili dovoljno ljudi za turnir u malom fudbalu. Čak 12 ljudi)

Gospodin Pera i dalje radi iako je zreo za penziju. Na svakih mesec dana ga šalju u razne krajeve sveta tamo gde je potreban i ima "skromnu" platu za uslove u Švajcarskoj.

Uspeo je da mi "upropasti" odmor tako što mi je zadao da rešim ovaj integral, jer već nekoliko dana razbijam glavu :)

Ispravka: Nekoliko meseci.
Ispravka2: Evo sad će godinu dana. :)

Biciklizam i njegove čari...

(Juče)
Jutro, Moj omiljeni deo dana kada idem vozim bajs. Krenem pored reke kad neki lik krenuo da me juri sa bajsem jer sam ga pretekao i po njemu se ludiram na stazi. Nakon što je lik odustao od jurnjave,jer ipak "zna se ko vozi, a ko bidon nosi " nastavio sam putem koji prolazim skoro svaki dan. I tako prolazim one silne kafiće ispod Kalemegdana na šetalištu i likuša inače konobarica, mi izleti iz kafića sa sve punim poslužavnikom .Nije me ni primetila, ali srećom izmanevrisao sam tako da sam je prošao u milimetar. Nisam je ni zakočio samo sam nastavio, dok je ona vrisnula i prosula čašu vode u poslužavnik. Negde kod brankovog  stanem da se smirim i kažem sebi... Nije mi dan za vožnju. I vratim se kući lagano.

(Danas)
Dobio sam nove Naočare za Bajs, sestra mi poslala. Oduševio se i odlučio da odem da ih isprobam kako se pokazuju u vožnji. Kako sam vozio, stanem na semafor koji inače dugo drži i iza mene neko uporno svira. Ja se okrenem očekujući da je neko koga znam, kad ono neki "namćor" u Jugu. Lik mi pokazuje da priđem suvozačevom prozoru. Ja šta ću ja se približim i kaže on meni: "Kako smeš tako da obilaziš kola sa desne strane?!" Krene da urliče na mene i vrišti kako nemam prednje svetlo koje bi trebalo da bude uključeno po DANU i da mi služi kao poziciono (?!) Ja sam fazon rekao čoveku kako nisam u obavezi da imam upaljena svetla pre 8 sati kada je smrkne mrak na šta je on meni pripretio: "Nemoj sada da ti izađem i razbijem i tebe i tvoj bajs pederčino jedna mala."

Tada se upalilo zeleno i ja sam kulturno stao na trotoar dok je on besno nagazio jugića i otišao.

I tako stojim sa strane onako... Smoren, dok se nisam "ohladio" i nastavio da vozim. Nastavljam tranzitom, održavam lepu brzinu i nalećem na skretanje gde moram da ukočim malo... I kako sam povlačio ručicu za kočnicu... *psssssss* Izduvala mi se guma... JEBEMTISVETOGSAVUBOGAOCA SVEEEEE znači nisam mogao da verujem. Na DORĆOLU MI SE IZBUŠILA GUMA!!!!

Ok pitate se zašto paničim. Svaki biciklista bi trebalo da sobom da ima pumpu,rezervnu gumu. A i nisam Kromanjonac, imam telefon valjda da neko dođe po mene....??E pa vidite u tome je problem. Telefon su mi isključili pre 3 dana zbog neplaćenog računa, a torbicu sa bajsa u kojoj stoje rezervna guma i pumpa sam skinuo, jer nisam išao "daleko" tj išao sam da uplatim račun za mobilni.TOTALNA IRONIJA.

Ok, Milutine Guraćeš bajs do kuće. I tako ti ja guram,guram bajs do kuće i čekam nekog nesretnika sa pumpom da mi ukaže pomoć.Čisto da vidim ako mi je guma samo "izduvala".

 Zašto baš nesretnika na bajsu? Zašto ne odeš lepo kod Vulkanizera,pumpe ili nekog Automehaničara siguran sam da oni imaju Kompresor ili pumpu za kola. E vidite u tome je problem, pošto je naš narod pohlepan niko nepoznat neće da ti pozajmi tako nešto besplatno. Jedan Automehaničar mi je jednom prilikom naplatio 200 dinara za korišćenje njegovog kompresora.

I guram ti ja od dorćola kad vidim nekog lika koji jede neku kiflu ispred pekare,a pored njega neki osrednji bajs natovaren sa stvarima nekim.

"Matori imaš li pumpu  značionomolimtekobogaocajetrvuikuma "  Pitam ja njega. Lik fazon: "Imam matori nije frka evo vadim"

Ispostavilo se da lik vozi ture, Sam po okolišu Beograda i sa sobom uvek nosi kilo opreme. Lik je izvadio sve moguće i nemoguće iz te torbe na bajsu i u ostalom pumpu. Naduvasmo moju gumu, ka d ono... Probušila se... "Au, pa šta ću sad" Krenuh da kukam. "MA OPUŠ'ENO MAĆORI SAD ĆU JA TO" Lik je uzeo, okrenuo mi bajs i u roku od 5 minuta mi zamenio unutrašnju gumu. Stavio mi je svoju NOVU unutrašnju gumu koju nosi na put. Ja. Sam. Ostao. Bez. Reči.

Lik nije ništa hteo da uzme, Hteo sam da mu platim pivo,gumu,sendvič,tiketukladži bilo šta. Ne. Lik mi je samo rekao da ga pozovem kada budem hteo da se vozikamo, pošto mu treba Ortak za vožnju i ture.

Oduševio sam se.