Prošlo je generalno ~2 godine otkako sam poslednji put nešto pisao ovde. Obaveze na fakultetu su stisle, pa nisam imao vremena da nešto preterano putujem i provodim se.
Naišla je malo duža pauza i razmišljao sam šta,kako i gde. Gde da se uputim u "nepoznato"... Nisam imao nešto puno vremena za planiranje niti za putovanje,ali sam odlučio da odem ni manje ni više u Novi Sad. Zašto baš Novi Sad? Pa... Recimo da nikada nisam bio. Mislim... Bio sam, ali na eskurziji u 3. razredu osnovne, a verujem da se većina vas ne seća šta je jelo prošle nedelje a kamoli šta ste radili na eskurziji u 3. razredu osnovne. Moja omiljena profesorka iz srednje je rođena,odrasla i studirala u Novom Sadu i uvek mi je pričala da Beograd nikada neće imati ono što Novi Sad ima. Dušu.
Kako je teklo planiranje? 2-3 dana pred polazak sam pozvao neke drugare iz Novog Sada, da se čujem sa njima i vidim ko će da me dočeka i sprovede kroz grad. Volim i kada sam istražujem, ali pošto sam imao svega 7-8 sati za provod po Novom Sadu, rekoh sebi to mora da bude efektivnih 7-8 sati. Međutim kako je vreme teklo, sve više i više mi se odlazak u Novi Sad nije svideo kao ideja. Vremenska prognoza itekako niej bila zadovoljavajuća. Kiša,Sneg,Oblaci,Vetrovi neko ludilo od vremena. Odustao sam u jednom trenutku od putovanja. Međutim... Ustajem u utorak, gledam kroz prozor... Sunce. Pa to je sjajno! Šibnuo sam odmah poruke društvu da dolazim ipak i krenuo da se pakujem. Nisam pomenuo da mi je bilo to prvo "veliko" putovanje vozom, pre toga nikada nisam išao vozom igde. Odlazim na Železničku stanicu, kupujem povratnu kartu za brzi voz(620din). Gledam gde je... Peron 1, broj voza 342, Ime voza "Ivo Andrić". Međunarodni voz koji putuje na relaciji Beograd-Budimpešta Ulazim, smeštam se. Nema gužve što je sjajno i voz kreće. Opušteno, gledam kroz prozor prelazimo stari železniči most u Beogradu i odjednom 8 policajaca se stvorilo pored mene. Bio sam u šoku. " Lična karta, molim. " i svih 8 gleda u mene onako. Ja gledam, šta sam skrivio sada... Dajem ličnu kartu, ovaj gleda čas u ličnu čas u mene. Vraća mi ličnu kartu i kaže doviđenja. Ispostavilo se posle da proveravaju ljudima dokumenta zbog graničnog prelaza i prvenstveno zbog emigranata koje verovatno isteruju iz voza na sledećoj stanici.
Stižem u Novi Sad.... Voz je uvek tačan. Putovao sam 1 sat i 26 minuta ( 11:35 - 13:01). Železnička stanica nije ništa posebno kao ni ona naša u Beogradu. Tu me je dočekao drug Dejan koji je otprilike smislio neku turu kuda ćemo se kretati. Idemo kroz ulicu Bulevar Oslobođenja koji poprilično liči na jedan Novo Beogradski bulevar. Skrećemo kod Futoške gde smo sačekali Davida. Prolazimo pored Sinagoge.
 | |||
| Novosadska Sinagoga |
Prolazimo dalje pored narodnog pozorišta do Trga Slobode odnosno Trg Svetozara Miletića. Postoji ono legenedarno pitanje vezano za spomenik Svetozaru Miletiću, " U kojoj ruci Svetozar Miletić drži knjigu? " Takođe na tom trgu se nalazi crkva imena Marijinog
 |
| "katedrala" je lokalni naziv |
Od tog trga kroz ulicu Zmaj Jovinu do Vladičanski Dvora za koju mi je David rekao da je "gradonačelnikova kuća" ( Davide pogrešio si. )
 |
| Vladičanski Dvor |
 |
| Prepodobni Dejan |
 | |
| Pogled sa Petrovaradina |
 |
| Trg Slobode noću |
tl;dr Novi Sad je prelep.
