Algoritmi za Sortiranje

Nisam dugo pisao ovde, pa rekoh 'ajd da se opravdam nekako. U sklopu predmeta " Složenost algoritama i odabrane metode optimizacije" na drugoj godini studija Elektrotehničkog Fakulteta u Beogradu odradio sam ovaj mali projekat. Umesto seminarskog rada u pisanoj formi odlučio sam da idem na nešto malo teže i sasvim originalnije. Video predavanje o algoritmima za sortiranje. Snimanje, montiranje pribavljanje opreme mi je oduzelo oko dve nedelje aktivnog rada. Tokom snimanja soba mi je u jednom trenutku dostigla neverovatnih 57° C zbog osvetljenja. Video predavanje je veoma interesantno, upotreba matematičkog aparata je svedena na minimum, ubačene su neke vizuelizacije algoritama pa čak i prikaz algoritama za sortiranje uz pomoć nacionalnih igara.
Ako imate vremena, pogledajte. Makar poslednjih nekoliko minuta gde su prikazane igre.

U Novom Sadu...

Prošlo je generalno ~2 godine otkako sam poslednji put nešto pisao ovde. Obaveze na fakultetu su stisle, pa nisam imao vremena da nešto preterano putujem i provodim se.

Naišla je malo duža pauza i razmišljao sam šta,kako i gde. Gde da se uputim u "nepoznato"... Nisam imao nešto puno vremena za planiranje niti za putovanje,ali sam odlučio da odem ni manje ni više u Novi Sad. Zašto baš Novi Sad? Pa... Recimo da nikada nisam bio. Mislim... Bio sam, ali na eskurziji u 3. razredu osnovne, a verujem da se većina vas ne seća šta je jelo prošle nedelje a kamoli šta ste radili na eskurziji u 3. razredu osnovne. Moja omiljena profesorka iz srednje je rođena,odrasla i studirala u Novom Sadu i uvek mi je pričala da Beograd nikada neće imati ono što Novi Sad ima. Dušu.


Kako je teklo planiranje? 2-3 dana pred polazak sam pozvao neke drugare iz Novog Sada, da se čujem sa njima i vidim ko će da me dočeka i sprovede kroz grad. Volim i kada sam istražujem, ali pošto sam imao svega 7-8 sati za provod po Novom Sadu, rekoh sebi to mora da bude efektivnih 7-8 sati.  Međutim kako je vreme teklo, sve više i više mi se odlazak u Novi Sad nije svideo kao ideja. Vremenska prognoza itekako niej bila zadovoljavajuća. Kiša,Sneg,Oblaci,Vetrovi neko ludilo od vremena. Odustao sam u jednom trenutku od putovanja. Međutim... Ustajem u utorak, gledam kroz prozor... Sunce. Pa to je sjajno! Šibnuo sam odmah poruke društvu da dolazim ipak i krenuo da se pakujem. Nisam pomenuo da mi je bilo to prvo "veliko" putovanje vozom, pre toga nikada nisam išao vozom igde. Odlazim na Železničku stanicu, kupujem povratnu kartu za brzi voz(620din). Gledam gde je... Peron 1, broj voza 342, Ime voza "Ivo Andrić". Međunarodni voz koji putuje na relaciji Beograd-Budimpešta Ulazim, smeštam se. Nema gužve što je sjajno i voz kreće. Opušteno, gledam kroz prozor prelazimo stari železniči most u Beogradu i odjednom 8 policajaca se stvorilo pored mene. Bio sam u šoku. " Lična karta, molim. " i svih 8 gleda u mene onako. Ja gledam, šta sam skrivio sada... Dajem ličnu kartu, ovaj gleda čas u ličnu čas u mene. Vraća mi ličnu kartu i kaže doviđenja. Ispostavilo se posle da proveravaju ljudima dokumenta zbog graničnog prelaza i prvenstveno zbog emigranata koje verovatno isteruju iz voza na sledećoj stanici.

Stižem u Novi Sad.... Voz je uvek tačan. Putovao sam 1 sat i 26 minuta ( 11:35 - 13:01). Železnička stanica nije ništa posebno kao ni ona naša u Beogradu. Tu me je dočekao drug Dejan koji je otprilike smislio neku turu kuda ćemo se kretati. Idemo kroz ulicu Bulevar Oslobođenja koji poprilično liči na jedan Novo Beogradski bulevar.  Skrećemo kod Futoške gde smo sačekali Davida. Prolazimo pored Sinagoge.

Novosadska Sinagoga

 

 

 

Prolazimo dalje pored narodnog pozorišta do Trga Slobode odnosno Trg Svetozara Miletića. Postoji ono legenedarno pitanje vezano za spomenik Svetozaru Miletiću, " U kojoj ruci Svetozar Miletić drži knjigu? " Takođe na tom trgu se nalazi crkva imena Marijinog

"katedrala" je lokalni naziv

Od tog trga kroz ulicu Zmaj Jovinu do Vladičanski Dvora za koju mi je David rekao da je "gradonačelnikova kuća" ( Davide pogrešio si. )

Vladičanski Dvor

Odatle smo se uputili ka Petrovaradinu. Kroz Dunavski park preko Varadinskog mosta.

Prepodobni Dejan

Pogled sa Petrovaradina

Trg Slobode noću

Izgubio sam inspiraciju za dalje pisanje zbog nedostatka vremena. :(


tl;dr Novi Sad je prelep.

Deca

Svaki čovek ima  trenutke u kojima se seti kako je sve bilo lepo kada si bio mali. Morbidna nostalgija koja nas pre svega dotakne zato što nam je sve bilo sjajno i nismo se trudili da razumemo svet koji nas okružuje. Za mene detinjstvo prestaje onda kada si svestan svog uticaja na razvoj događaja oko sebe.

Podstaknuće da napišem ovu kratku priču mi je dala ova devojčica.

Fotograf: Sandra Pejić

Devojčicu sam spazio na jednom okupljanju koji se zove "kritična masa". Ukratko to je biciklistički događaj kada Beogradski biciklisti dobiju svojih pet minuta na Beogradskim ulicama. Ova devojčica je imala svoje sedište koje je čvrsto zašrafljeno na bicikl njenog tate. Dok je on naporno vrteo pedale ona je sedela i začuđeno gledala ljude kako prolaze pored i jure negde. Zastao sam i ja malčice da joj mahnem na šta je ona uzvratila i osmehnula se onako kako deca samo umeju.

Kada je neko detinjast, to znači da mu dela i nisu toliko promišljena i uglavnom se to pripisuje kao mana neke ličnosti. Ali postoje situacije kada je zdravo biti dete. Situacije koje ne bi trebalo komplikovati sa razmišljanjem i težnjom da ih izmenimo, već samo da odvežemo naš čamac od luke ozbiljnosti i pustimo da nas struja odnese. Da zaboravimo na pitanja koja će uticati na naša osećanja i mišljenja o drugima. Neka drugi donose odluke, dok mi bezbrižno uživamo u posledicama.

Lepo je biti dete..

Integral za Plažu!

Možda priča nije baš najbolje napisana, ali jutros sam doputovao pa sam još umoran :)

Imajte na umu da je ovo pisano u septembru, mesec dana pre nego što sam krenuo na fakultet :)

Otišao sam na letovanje sa ciljem da se odmorim i pre svega "napunim baterije" za predstojeće mučenje koje me čeka od Oktobra.  Čovek bi rekao da je oko 690km(Beograd-Paralija) i više nego dovoljno da bih pobegao od Matematike i Inženjerstva u bilo kom obliku. Međutim izgleda da je nemoguće to učiniti.

Upoznao sam na plaži jedan stariji par. Žive u Švajcarskoj, oboje su rođeni u bivšoj Jugi i imaju dosta rodbine kod nas pa dolaze često da ih obiđu... Dakle tipični gasterbajteri. Pričaju Nemački i Engleski perfektno i kao i svi gasterbajteri zaborave neke reči na Srpskom pa koriste jedan od gore dva pomenuta jezika za te reči. Žena je završila medicinu i bila je glavna med. sestra u nekoj bolnici što i nije neka mala funkcija,a o plati da ne govorimo. Nećemo je više pominjati,jer se ovde ne radi o njoj već o gospodinu Peri.

Gospodin Pera je na prvi pogled prost čovek. A bogme i na drugi.  Nisam ga pitao za godine, ali iz priče ćete shvatiti da nije toliko mlad. Gospodin Pera nosi uvek drečave majice, jer se često desi da se izgubi u novom gradu pa je posle muka kad ga traže, jer nije nešto pretežno visok. Sa sobom uvek nosi jedan poseban notes koji ima mesto za olovku u spirali i u njega upisuje sve što ne sme da zaboravi. Jednom je trebao da ode i kupi nešto za ručak i donese na plažu pa je pisao u njemu gde je skrenuo da bi znao da se vrati. Taj papir je izgledao ovako nekako P,D,2L,D,3D.  P je pravo, L levo, D desno a broj ispred npr. 2L je druga levo.
Prva dva dana se nije trudio da pamti ulice kroz koje treba da ide da bi došao da hotela već je pamtio kao šifru LDLDD. Sigurno ste stekli utisak koliko je star. Elem, gospodin Pera je rođen u Sarajevu gde je odrastao i završio srednju školu. Posle srednje škole je otišao u Beograd sa ciljem da studira Fakultet Dramskih Umetnosti na odseku za glumca. Nažalost nije upisao taj fakultet zato što je na polaganju prijemnog pred profesorima zaboravio jedan deo iz Šekspirovog "Hamleta"  i zbog toga nisu hteli da ga puste. Ali on je kako on kaže "znao" da je to "namerno" zaboravio.

 Kako?

Tih zlatnih 60-ih godina prošlog veka eskruzije u srednjim školama su bile uglavnom ili Beograd ili primorska regija Jugoslavije. Gospodin Pera se zadesio u Beogradu na svojoj maturskoj eksurziji i jednom prilikom se iskrao iz hotela kako bi on samostalno istražio malo bolje ovaj grad. Došao je ispred Mašinskog fakulteta gde je odlučio da uđe i malo prošeta kroz njega. Kako je šetao kroz hodnike i razgledavao makete nekih građevina prišao mu je neki stariji gospodin (sa ruskim akcentom)i pitao ga šta radi ovde . Gospodin Pera mu je ispričao kako je on na maturskoj eksurziji i kako samo razgleda malo po fakultetu jer zgrada izgleda velelepno i zanimljivo zbog ovih izloženih maketa.Taj gospodin mu je objasnio nešto oko tih maketa, zbog čega je gospodin Pera bio prosto oduševljen. A kada je ovaj stariji gospodin to primetio,  nasmejao se i rekao mu "Pa, vidimo se sledeće godine, onda? " i otišao.

I tako je gospodin Pera završio na Mašinskom fakultetu. Taj čestiti gospodin koji mu je prišao je bio njegov profesor matematike na nekoliko predmeta. To se sve zadesilo godine 1969. Zašto je bitna godina? Zato što je te godine gospodin Pera bio redovan kod tog profesora na časovima i redovno je dolazio na konsultacije gde je provodio vreme sa tim profesorom. A opet, te godine su Amerikanci spustili svoju letelicu Apollo 11 na Mesec. I tom prilikom profesor je zadao zadatak gospodinu Peri koji ako reši imaće 10 kod njega. A zadatak glasi:

Verovatno se pitate kakve veze ima ovaj zadatak sa spuštanjem čoveka na mesec? To je i tada bunilo gospodina Peru. Zadatak nije uopšte lak i on tada nije mogao da ga reši. Na kraju semestra profesor mu je pokazao kako se rešava zadatak i objasnio mu da taj integral ima nekakvu primenu u inženjerstvu. Taj profesor je nakon završenog fakulteta u Rusiji radio nekoliko godina u Federalnoj Kosmičkoj Agenciji (Ruska "NASA" ), na raznim projektima koji su bili od velikog značaja Rusima. Tih godina kada je taj profesor radio se odvijalo takmičenje između Amerikanaca i Rusa ko će prvi da spusti čoveka na mesec. I jednan od  integrala koji su primenjivali često jeste bio upravo ovaj. (Rusi su inače izgubili trku i nisu do sada nijednom spustili čoveka na mesec, dok su Amerikanci spustili dovoljno ljudi za turnir u malom fudbalu. Čak 12 ljudi)

Gospodin Pera i dalje radi iako je zreo za penziju. Na svakih mesec dana ga šalju u razne krajeve sveta tamo gde je potreban i ima "skromnu" platu za uslove u Švajcarskoj.

Uspeo je da mi "upropasti" odmor tako što mi je zadao da rešim ovaj integral, jer već nekoliko dana razbijam glavu :)

Ispravka: Nekoliko meseci.
Ispravka2: Evo sad će godinu dana. :)

Biciklizam i njegove čari...

(Juče)
Jutro, Moj omiljeni deo dana kada idem vozim bajs. Krenem pored reke kad neki lik krenuo da me juri sa bajsem jer sam ga pretekao i po njemu se ludiram na stazi. Nakon što je lik odustao od jurnjave,jer ipak "zna se ko vozi, a ko bidon nosi " nastavio sam putem koji prolazim skoro svaki dan. I tako prolazim one silne kafiće ispod Kalemegdana na šetalištu i likuša inače konobarica, mi izleti iz kafića sa sve punim poslužavnikom .Nije me ni primetila, ali srećom izmanevrisao sam tako da sam je prošao u milimetar. Nisam je ni zakočio samo sam nastavio, dok je ona vrisnula i prosula čašu vode u poslužavnik. Negde kod brankovog  stanem da se smirim i kažem sebi... Nije mi dan za vožnju. I vratim se kući lagano.

(Danas)
Dobio sam nove Naočare za Bajs, sestra mi poslala. Oduševio se i odlučio da odem da ih isprobam kako se pokazuju u vožnji. Kako sam vozio, stanem na semafor koji inače dugo drži i iza mene neko uporno svira. Ja se okrenem očekujući da je neko koga znam, kad ono neki "namćor" u Jugu. Lik mi pokazuje da priđem suvozačevom prozoru. Ja šta ću ja se približim i kaže on meni: "Kako smeš tako da obilaziš kola sa desne strane?!" Krene da urliče na mene i vrišti kako nemam prednje svetlo koje bi trebalo da bude uključeno po DANU i da mi služi kao poziciono (?!) Ja sam fazon rekao čoveku kako nisam u obavezi da imam upaljena svetla pre 8 sati kada je smrkne mrak na šta je on meni pripretio: "Nemoj sada da ti izađem i razbijem i tebe i tvoj bajs pederčino jedna mala."

Tada se upalilo zeleno i ja sam kulturno stao na trotoar dok je on besno nagazio jugića i otišao.

I tako stojim sa strane onako... Smoren, dok se nisam "ohladio" i nastavio da vozim. Nastavljam tranzitom, održavam lepu brzinu i nalećem na skretanje gde moram da ukočim malo... I kako sam povlačio ručicu za kočnicu... *psssssss* Izduvala mi se guma... JEBEMTISVETOGSAVUBOGAOCA SVEEEEE znači nisam mogao da verujem. Na DORĆOLU MI SE IZBUŠILA GUMA!!!!

Ok pitate se zašto paničim. Svaki biciklista bi trebalo da sobom da ima pumpu,rezervnu gumu. A i nisam Kromanjonac, imam telefon valjda da neko dođe po mene....??E pa vidite u tome je problem. Telefon su mi isključili pre 3 dana zbog neplaćenog računa, a torbicu sa bajsa u kojoj stoje rezervna guma i pumpa sam skinuo, jer nisam išao "daleko" tj išao sam da uplatim račun za mobilni.TOTALNA IRONIJA.

Ok, Milutine Guraćeš bajs do kuće. I tako ti ja guram,guram bajs do kuće i čekam nekog nesretnika sa pumpom da mi ukaže pomoć.Čisto da vidim ako mi je guma samo "izduvala".

 Zašto baš nesretnika na bajsu? Zašto ne odeš lepo kod Vulkanizera,pumpe ili nekog Automehaničara siguran sam da oni imaju Kompresor ili pumpu za kola. E vidite u tome je problem, pošto je naš narod pohlepan niko nepoznat neće da ti pozajmi tako nešto besplatno. Jedan Automehaničar mi je jednom prilikom naplatio 200 dinara za korišćenje njegovog kompresora.

I guram ti ja od dorćola kad vidim nekog lika koji jede neku kiflu ispred pekare,a pored njega neki osrednji bajs natovaren sa stvarima nekim.

"Matori imaš li pumpu  značionomolimtekobogaocajetrvuikuma "  Pitam ja njega. Lik fazon: "Imam matori nije frka evo vadim"

Ispostavilo se da lik vozi ture, Sam po okolišu Beograda i sa sobom uvek nosi kilo opreme. Lik je izvadio sve moguće i nemoguće iz te torbe na bajsu i u ostalom pumpu. Naduvasmo moju gumu, ka d ono... Probušila se... "Au, pa šta ću sad" Krenuh da kukam. "MA OPUŠ'ENO MAĆORI SAD ĆU JA TO" Lik je uzeo, okrenuo mi bajs i u roku od 5 minuta mi zamenio unutrašnju gumu. Stavio mi je svoju NOVU unutrašnju gumu koju nosi na put. Ja. Sam. Ostao. Bez. Reči.

Lik nije ništa hteo da uzme, Hteo sam da mu platim pivo,gumu,sendvič,tiketukladži bilo šta. Ne. Lik mi je samo rekao da ga pozovem kada budem hteo da se vozikamo, pošto mu treba Ortak za vožnju i ture.

Oduševio sam se. 

Da li je Mars crven?

Diskusija o tome da li ćemo jednog dana živeti na planeti kao što je Mars i da li postoji život na toj planeti je već odavno prežvakana tema. Da li na Marsu ima vode? Ima. Kao što vidite na ovoj slici ovde.

Voda na Marsu

Imao sam priliku da pričam sa jednim profesorom posle predavanja, oko toga da li je Mars crvene boje. 

"Ne budi smešan, Mars je od čokolade. Čokolada nije crvena!? Mada ovaj GMO ko zna šta nam rade. " To je bio odgovor ovog uglednog profesora sa Matematičkog fakulteta. Nakon što je video da pokušaj da me zasmeje nije uspeo, uozbiljio se i odgovorio mi ozbiljnije. "  Mars nije crvene boje, on jeste iz naše perspektive crven, ali na površini on nije takav. Više je smeđe-karamel boje. " Taj njegov odgovor me je pomalo zaintrigirao pa sam odlučio malo više da istražim ovu temu.


Od davnina ljudi su voleli da istražuju svet oko sebe. Noć i te svetle tačke na nebu su uvek bile na neki način misterija od davnina. U davna vremena kada ljudi nisu imali struju i rasvetu, vodili su se preko zvezda. Danas kada ste u gradu ili veće naseljenom mestu zvezde i nebeska tela se ne vide od "svetlosne zagađenosti". To je pojava koja se prvi put javila nakon Industrijskih revolucija kada su ljudi krenuli da uvode električnu rasvetu po ulicama. Zbog prevelike jačine svetlosti, nebo je osvetljeno i zvezde se teže uočavaju. Ali kada odete malo dalje od grada, na neko malo naseljeno mesto zvezde kreću da se uočavaju. Gradnja teleskopa i institucija koji se bave ovom naukom nije nimalo laka, zato što se traže geografski povoljna mesta bez prevelike svetlosne zagađenosti. Zbog toga se teleskopi najčešće postavljaju u pustinjama.
Ako naiđete na idealnu priliku sa posmatranje nebeskih tela, uz malo sreće možete videti ovako nešto.

Mars

Ta crvena tačkica je zapravo Mars. Egipćani su je nazvali crvenom planetom, a "nekoliko" godina kasnije Rimljani su svog boga rata nazvali po ovoj planeti. Mnogi smatraju da je bog rata dobio ime Mars baš zbog svoje specifične crvene boje koja je ujedno i boja ljudske krvi.

"Pa dobro, pobogu. I Egipćani i Rimljani su shvatili da je Mars crvene boje, šta sad ti tu cepidlačiš? " verovatno vam se ovo pitanje vrzma po glavi.

Nasin rover "Curiosity"(znatiželja) je 6. Avgusta 2012 godine sleteo na površinu Marsa. Prve slike su bile zaista fascinantne,ali i ne toliko značajne za nas, pošto je "Curiosity" rover sedmi po redu koji je uspešno spušten na Mars i obavlja svoju misiju.

Površina Marsa

Posmatrajući ovu sliku možete i sami zaključiti da Mars i nije tako crven na površini, već karamel boje. Zanimljiva stvar jeste to što je čak i nebo crveno, a još fascinantnija činjenica je to što su zalasci sunca plavi (doći ćemo do toga posle).

Mars je prekriven prašinom. I to ne običnom prašinom već prosto rečeno "Metalnom prašinom". Ta prašina se sastoji od raznih jedinjenja metala, ali najdominantniji hemijski element je gvožđe. Većina kamenja je tog sastava i vremenom oni oksidiraju iliti u našem narodu popularno rečeno " rđaju ". Rđanje poput onog kog vidite na kolima ili nekom metalu koji stoji napolju. Ta prašina se diže ogromnim olujama poput onih peščanih u Sahari. Kažu da su oluje na Marsu toliko moćne da postoje uslovi za oluju toliko veliku koja bi prekrila celu planetu. Kada naiđe oluja ona digne prašinu u atmosferu i ona se kasnije lagano vraća na površinu gde će je opet neka druga oluja podići. 

Zalazak sunca na Marsu

Da bih objasnio ovu pojavu, morao bih da se dotaknem malo teže fizike, ali probaću da to spustim na malo niži nivo.

 Kada sunce šalje svoje zrake na neku planetu, ona šalje veći deo spektra boja. Na zemlji u većini slučajeva je zalazak sunca jarko crvene boje. Zašto baš Jarko crvena boja? Zato što se ovaj drugi takozvani niži deo spektra jednostavno filtrira kroz atmosferu tako što čestice u atmosferi učine da se ti talasi rasprše i ne dospeju na zemlju već ostanu u vazduhu. Nakon što atmosfera isfiltrira taj deo niži deo opsega, ostaje samo onaj "veći" deo opsega tj crvena boja i ultra svetlost poput UV zraka koji su u nekim količinama štetni.

Na Marsu je zalazak sunca plav zato što prašina koju je digla oluja u atmosferu filtrira veći deo spektra, ali ne i plavu boju. Plava boja se ne raspršuje, već prolazi većim delom do površine Marsa.

Toliko od mene za ovu temu, slobodno komentarišite i ispravljajte me ako sam negde pogrešio. 

Malo (h)umora

Obilazak Obrenovca

(ako ste došli samo zbog slika, klik ovde)

Nakon 2 nedelje od kako je poplavljen Obrenovac imao sam jaku želju da posetim ovaj grad i pre svega put do istog. Hteo sam da vidim kakvu štetu je nanela poplava i kako se saniraju posledice. Naravno, šta je to teško, odeš na Autobusku Stanicu kupiš kartu do Obrenovca i nakon sat vremena vožnje se magično teleportuješ tamo. Problem je to što nisam video nikakvu zabavu u tome. Pa sam hrabro odlučio da krenem biciklom do Obrenovca.

Nakon pređenih 82. kilometra video sam svašta mogu vam reći.

Krenuo sam na Biciklu koji nije bog zna šta, ali činjenica da sam prešao više od hiljadu kilometara na istom, nije mala. Spakov'o se i krenuo. Ako ikoga zanima ruta kojom sam išao to će biti 25 maj>Brankov most>Ada>Ostružnički putem do Glavnog put za Obrenovac i zako isto nazad.

Verujem da vas ne zanima previše kako je prošao moj put osim što je bilo zabavno i u nekim delovima umalo d'izginem zbog kamiondžija koji i ne mare za vaših "zakonom dozvoljenih" 0.5-1 metar od desne ivice.

Za one koji nisu čuli vesti, ovih dana se radi na čišćenju Obrenovca i okoline. Elem, da pređem na stvar.

Kako sam vozio biciklo pored reke Save, nije se osećao neki poseban smrad. Više na neki mulj i prljavštinu, onako kako naše reke obično "mirišu", nažalost. Ali čim sam stupio u opštinu Barič koja je neposredno pre Obrenovca, osetio se specifičan smrad. Čitao sam vesti i pisali su o tom neprijatnom mirisu koji vlada Obrenovcom, ali nikada nisam mislio da je baš toliko neprijatan. Taj smrad me je podsećao  na mešavinu raznih neprijatnih smradova. Pre svega životinjskih fekalija, mrtvih životinja i truleži. Možda je bila trulež ili nešto drugo, ali nisam pokušavao da previše uživam u tom mirisu.

Na ulazu u Obrenovac, prekoputa hotela na zanimljivu mobilnu stanicu za prenos GSM/Radio signala. Preko puta nje su bile smeštene kućice/šatori crvenog krsta.

 Nastavljam pravo do centra Obrenovca u malu turu. Nisam hteo da se zadržavam puno,zbog prašine i tog nekog mog skepticizma od bolesti. Naroda nije bilo nešto puno, mada je ona mala crkvica u centru imala poveći broj ljudi u svom dvorištu zbog česme gde je narod punio balone vode. Video sam tek nekoliko ljudi da nose hirurške maske, ostali i ne baš. Ulice su bile pune smeća,uništenih stvari i stolarije. Nekako mi se činilo da je ovo više bilo masovno čišćenje šuta iz Obrenovca, nego čišćenje uništenih stvari zato što su u tim gomilama većinom bile stare stvari koje nikome ne trebaju. Ovo je slika prekputa Autobuske stanice.

Karađorđeva Ulica(trebalo bi da bude)

Većina ulica i puteva ka delovima Obrenovca su bili kontrolisani Policijom i Vojskom,a ja sam imao priliku da razgovaram sa ovim vojnikom koji je čuvao baš ovu ulicu. Pitao sam ga: 

-Da li su maske obavezne za nošenje i da li postoji opasnost od nekakve zaraze? 

A on mi je odgovorio mi je sa:

- Vidi, da ti kažem nešto. Nama su rekli da maske nosimo zbog prašine dok su nam delili iste. Za zarazu ti ne mogu dati konkretan odgovor, ali sumnjam da je ima bilo gde.

Na nekim mestima u Obrenovcu su postavljeni rezervoari sa čistom vodom poput ovog:

Grad je bio pun kamiona,vojske i policije. Policija je bila veoma neprijatna, jer su me bukvalno oterali iz jedne ulice. Dok je vojska bila začudo fina i kulturna, prema jednom civilu kao što sam ja. Kasnije sam naišao i na pripadnike žandarmerije koji su sedeli sa lokalnim stanovništvom kod nekog bifea. Iz njihovih osmeha mogao sam da zaključim da su bili prijateljski nastrojeni . Dok sam vozio još malo po Obrenovcu primetio sam da od prodavnica NIŠTA nije radilo. Jedine prodavnice koje sam video da rade jesu neki dragstor koji je bio polu-prazan, bife u kom su neki besposlenici pili pivo i možda neki kafić. Sve ostalo zatvoreno ili obijeno ili u rekonstrukciji.

"Poslednje zbogom"

Nisam se puno zadržavao u Obrenovcu, ali trenutno stanje nije baš najbolje, Nadam se brzom oporavku grada. Imam još slika u ovom albumu ako nekog zanima

dodatak:

Kada sam se vraćao kući, kod Ostružnice mi je izleteo jedan pešak, koji je bio poseban i ne baš tako brz.

Pomogao sam mu da pređe put :)

Sve što sam izostavio dodaću vremenom. :)