Svaki čovek ima trenutke u kojima se seti kako je sve bilo lepo kada si bio mali. Morbidna nostalgija koja nas pre svega dotakne zato što nam je sve bilo sjajno i nismo se trudili da razumemo svet koji nas okružuje. Za mene detinjstvo prestaje onda kada si svestan svog uticaja na razvoj događaja oko sebe.
Podstaknuće da napišem ovu kratku priču mi je dala ova devojčica.
Devojčicu sam spazio na jednom okupljanju koji se zove "kritična masa". Ukratko to je biciklistički događaj kada Beogradski biciklisti dobiju svojih pet minuta na Beogradskim ulicama. Ova devojčica je imala svoje sedište koje je čvrsto zašrafljeno na bicikl njenog tate. Dok je on naporno vrteo pedale ona je sedela i začuđeno gledala ljude kako prolaze pored i jure negde. Zastao sam i ja malčice da joj mahnem na šta je ona uzvratila i osmehnula se onako kako deca samo umeju.
Kada je neko detinjast, to znači da mu dela i nisu toliko promišljena i uglavnom se to pripisuje kao mana neke ličnosti. Ali postoje situacije kada je zdravo biti dete. Situacije koje ne bi trebalo komplikovati sa razmišljanjem i težnjom da ih izmenimo, već samo da odvežemo naš čamac od luke ozbiljnosti i pustimo da nas struja odnese. Da zaboravimo na pitanja koja će uticati na naša osećanja i mišljenja o drugima. Neka drugi donose odluke, dok mi bezbrižno uživamo u posledicama.
Lepo je biti dete..
Podstaknuće da napišem ovu kratku priču mi je dala ova devojčica.
 |
| Fotograf: Sandra Pejić |
Kada je neko detinjast, to znači da mu dela i nisu toliko promišljena i uglavnom se to pripisuje kao mana neke ličnosti. Ali postoje situacije kada je zdravo biti dete. Situacije koje ne bi trebalo komplikovati sa razmišljanjem i težnjom da ih izmenimo, već samo da odvežemo naš čamac od luke ozbiljnosti i pustimo da nas struja odnese. Da zaboravimo na pitanja koja će uticati na naša osećanja i mišljenja o drugima. Neka drugi donose odluke, dok mi bezbrižno uživamo u posledicama.
Lepo je biti dete..
No comments :
Post a Comment